Славяносербская письменность в трудах Н.И. Толстого

Обложка

Цитировать

Полный текст

Открытый доступ Открытый доступ
Доступ закрыт Доступ предоставлен
Доступ закрыт Только для подписчиков

Аннотация

Работа посвящена исследованиям Н.И. Толстого по достандартному периоду сербской письменности. К этой теме (как правило, в контексте культурного ареала Православной Славии) он обращался в течение почти всей своей научной жизни. В обзоре рассмотрены его работы по славяносербской культурной традиции, которая все еще остается относительно слабо изученным периодом сербской культурной и языковой истории. Славяносербская культура была создана сербами в рассеянии, на землях империи Габсбургов, и просуществовала со второй половины XVIII почти до середины XIX вв. Особое внимание в обзоре уделяется темам и вопросам, которые недостаточно представлены в работах других исследователей, а также методологическим аспектам, слабо освещенным в конвенциональных исследованиях. История и актуальное состояние этих исследований рассматриваются в заключительном разделе обзора, на фоне анализа вклада Н.И. Толстого в изучение славяносербской тематики. В основе его подхода – концепция единой (надэтнической) культурной парадигмы Православной Славии, в рамках которой и рассматривается сербский материал. Характерен для Толстого также максимально широкий текстовый корпус (как эмпирическая база исследования) и последовательная дескрипция этого корпуса, включающая и внеязыковые его характеристики.

Об авторах

Анна Кречмер

Венский университет

, г. Вена, Австрийская Республика

Список литературы

  1. Албин А. Језик новина Стефана Новаковића. Нови Сад: Матица Српска, 1968. 121 с.
  2. Бјелаковић И. Језик новина код Срба крајем XVIII и почетком XIX века // An den Anfängen der serbischen Philologie – На почецима српске филологије / G. Ilić Marković, A. Kretschmer, M. Okuka (Hg.). Philologica Slavica Vindobonensia 1. Frankfurt / M. et al.: Peter Lang, 2012. Pp. 49–80.
  3. Бјелаковић И. Терминологија код Срба у 18. и 19. веку (математичка географија и картографија). Нови Сад: Два пера, 2017. 542 с.
  4. Бјелаковић И., Зорић М. Лексички славенизми и питање жанра у славеносрпском језику // Зборник Матице Спрске за књижевност и језик. 2021. № 69/2. С. 389–404.
  5. Бранковић Ђ. Хронике славеносрпске. Прир. Ана Кречмер. САНУ. Критичка издања српских писаца. Књ. VII. Београд: САНУ, 2008. 431 с.
  6. Бранковић Ђ. Хронике славеносрпске. Прир. Ана Кречмер. САНУ. Критичка издања српских писаца. Књ. VIII. Београд: САНУ, 2011. 544 с.
  7. Гавриловић Н. Школство код Срба у Хабсбуршкој монархији // Историја српског народа. Књ. 4/2. Београд: СКЗ, 1986. С. 350–362.
  8. Гачев Г. Ускоренное развитие литературы. М.: Наука, 1964. 311 с.
  9. Грбић Д. Прекретања. Хале – Лајпциг, прекретања у животу Доситеја Обрадовића. Halle – Београд: Институт за књижевност и уметност, 2012. 266 с.
  10. Грицкат И. У чему је значај и какве су специфичности славеносрпског периода у развоју српскохрватског језика // Зборник Матице Српске за филологију и лингвистику. 1966. № IX. С. 61–66.
  11. Грујић Р.М. Српске школе (од 1718–1739 г.). Прилог културној историји српскога народа. Београд: Давидовић, 1908. 184 с.
  12. Зорић М. Славенизми у раним драмама Јована Стерије Поповића. Нови Сад: Матица Српска, 2018. 290 с.
  13. Исаченко А.В. Какова специфика литературного двуязычия в истории славянских народов? // Вопросы языкознания. 1958. № 4. С. 42–45.
  14. Кречмер А. Неколико напомена поводом 30-годишњег јубилеја истраживања славеносрпског доба // Зборник Матице Српске за филологију и лингвистику. 1990. № XXXIII. С. 221–231.
  15. Кречмер А. Вукова реформа и језичка полемика славеносрпских писаца // Вук Стефановић Караџић (1787–1864–2014). Научни скупови САНУ. књ. 156. Одељење језика и књижевности књ. 27. Београд, 2015a. С. 137–144.
  16. Кречмер А. О питањима словенског језичко-културног идентитета (православни Словени ван Православне Славије) // Јужнословенски Филолог. 2015b. № LXXI/3–4. С. 9–27.
  17. Кречмер А.Г. Достандартная славянская письменность (этнолинвистический подход) // Etnolingwistyka. 2021a. № 33. С. 321–336.
  18. Кречмер А. Культурное наследие Православной Славии в рассеянии (школа и письменная культура у сербов на австрийских землях после Великого исхода) // С. Бошков, Б. Стојковски, П.М. Вајагић (ур.). Епархија Бачка у осмовековној историји Српске православне цркве. Бачка Паланка – Нови Сад: Филозофски факултет, 2021b. С. 78–94.
  19. Кречмер А. Славеносрпски: 60 година истраживања // Научни састанак слависта у Вукове дане 50/1. Београд: МСЦ, 2021c. С. 17–26.
  20. Кречмер А.Г. Славеносрпска културна традиција у контексту Православне Славије и европског просветитељства // Зборник Матице Спрске за књижевност и језик, 2021d. № 69/2. С. 347–356.
  21. Кречмер А.Г. О реконструкции миросозерцания в Православной Славии на пороге Нового времени (подход от текста) // Etnolingwistyka – bilans discipliny. Stan badań, metody i postulaty badawcze. I Międzynarodowy Kongres Etnolingwistyczny. Т. 3. Lublin: UMCS, 2022. С. 131–144.
  22. Кулаковский П.А. Начало русской школы у сербов в XVIII в.: Очерк из истории русского влияния на югославянские литературы // Известия Отд. русского языка и словесности Имп. Акад. Наук. 1903. Т. 8. Кн. 2. С. 246–311.
  23. Милановић А. Кратка историја српског књижевног језика. Београд: Завод за уџбенике, 2004. 142 с.
  24. Милановић А. Језик весма полезан. Београд: Чигоја штампа, 2013. 284 с.
  25. Милановић А., Мацановић А. Прва проучавања славеносрпске лексике // Зборник Матице Спрске за књижевност и језик. 2021. № 69/2. С. 371–388.
  26. Михаиловић Г. Српска библиографија XVIII века. Београд: Народна библиотека, 1964. 434 с.
  27. Нинковић Н., Васин Г. Српско школство у хабзбуршкој монархији од Велике сеобе до реформе Марије Терезије (1690–1774) // Зборник Матице Спрске за књижевност и језик. 2021. № 69/2. С. 477–491.
  28. Речник – Речник славеносрпског језика (огледна свеска). Нови Сад: Матица Српска, 2017. 300 с.
  29. Тимотијевић М. Рађање модерне приватности. Београд: Clio, 2006. 687 с.
  30. Толстой Н.И. К вопросу о древнеславянском языке как общем литературном языке южных и восточных славян // Вопросы языкознания. 1961. № 1. С. 52–66.
  31. Толстой Н.И. Взаимоотношения локальных типов древнеславянского (литературного) языка позднего периода (2-я пол. XVI–XVII вв.) // Славянское языкознание. V Межд. съезд славистов. Доклады сов. делегации. М.: АН СССР, 1963. С. 230–272.
  32. Толстой Н.И. Старинные представления о народно-языковой базе древнеславянского литературного языка (XVI–XVII вв.) // Вопросы русского языкознания. М.: МГУ, 1976. С. 177–204.
  33. Толстой Н.И. Литературный язык у сербов в конце XVIII – начале XIX века // Национальное возрождение и формирование славянских литературных языков. М.: Наука, 1978. С. 269–328.
  34. Толстой Н.И. Литературный язык сербов в XVIII в. (до 1780 г.) // Славянское и балканское языкознание. История литературных языков и письменность. М.: Наука, 1979. С. 154–201.
  35. Толстой Н.И. К историко-культурной характеристике “славяно-сербского“ литературного языка // Толстой Н.И. История и структура славянских литературных языков. М.: Наука, 1988a. С. 174–186.
  36. Толстой Н.И. Конкуренция и сосуществование норм в литературном языке XVIII века // Толстой Н.И. История и структура славянских литературных языков. М.: Наука, 1988b. С. 186–194.
  37. Толстой Н.И. Отношение древнесербского книжного языка к старославянскому языку // Толстой Н.И. История и структура славянских литературных языков. М.: Наука, 1988c. С. 164–173.
  38. Толстой Н.И. Этническое и культурное самосознание сербов в связи с развитием письменности (литературы) и литературного языка в XII–XIV вв. // Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху зрелого феодализма. М.: Наука, 1989. С. 152–164.
  39. Толстой Н.И. Несколько размышлений о славянских литературных языках, литературно-языковых ситуациях и концепциях // Славянские и балканские культуры XVIII–XIX вв. М.: АН СССР, 1990. С. 29–36.
  40. Толстой Н.И. Slavia Orthodoxa и Slavia Latina – общее и различное в литературно-языковой ситуации (опыт предварительной оценки) // Richerche slavistiche. 1995. Vol. XLII. P. 89–102; Вопросы языкознания. 1997. № 2. С. 16–23.
  41. Толстой Н.И. К вопросу об историографическом слоге сербского («славеносербского») литературного языка // Толстой Н.И. Избранные труды. Т. II. М.: Языки русской культуры, 1998a. С. 229–238.
  42. Толстой Н.И. Литературный язык сербов в XVIII – начале XIX в. // Толстой Н.И. Избранные труды. Т. II. М.: Языки русской культуры, 1998b. С. 239–344.
  43. Толстој Н. Архаизам и новаторство у језичкој реформи Вука Караџића // Анали Филолошког факултета Београдског универзитета. Год. 1965. Св. 5 (1966). С. 227–234.
  44. Толстој Н. Конкуренција и коегзистенција норми у књижевном језику XVIII века код Срба // Научни састанак слависта у Вукове дане 10. Београд: МСЦ, 1981. С. 33–40.
  45. Толстој Н. Однос старог српског књишког језика према старом словенском језику // Научни састанак слависта у Вукове дане 8/1. Београд: МСЦ, 1982. С. 15–25.
  46. Толстој Н. Студије и чланци из историје српског књижевног језика. Београд – Нови Сад: Матица Српска, 2004. 216 с.
  47. Цветковић Теофиловић И., Стошић Ј. Досадашња истраживања синтаксе у језику писаца славеносрпске епохе // Зборник Матице Спрске за књижевност и језик. 2021. № 69/2. С. 357–370.
  48. Штасни Г. Књижевни термини у посрбицама од Орфелина до Вука // An den Anfängen der serbischen Philologie – На почецима српске филологије / G. Ilić Marković, A. Kretschmer, M. Okuka (Hg.). Philologica Slavica Vindobonensia 1. Frankfurt / Main et al.: Peter Lang, 2012. Pp. 81–101.
  49. Hüttl-Worth G. Zum Primat der Syntax bei historischen Untersuchungen des Russischen // Studia Linguistica Alexandro Vasilii filio Issatschenko a collegis amicisque oblata. Lisse: P de Ridder Press, 1978. Pp. 187–190.
  50. Kretschmer A. Zur Methodik der Untersuchung älterer slavischer schriftsprachlicher Texte (am Beispiel des slavenoserbischen Schrifttums). Slavistische Beiträge 241. München: Kubon & Sagner, 1989. 255 p.
  51. Kretschmer A. Slawenoserbisch als Phänomen der serbischen Sprach- und Kulturgeschichte und der Slavia Orthodoxa // An den Anfängen der serbischen Philologie – На почецима српске филологије / G. Ilić Marković, A. Kretschmer, M. Okuka (Hg.). Philologica Slavica Vindobonensia 1. Frankfurt / Main et al.: Peter Lang, 2012a. Pp. 21–47.
  52. Kretschmer A. Šta bi bilo da nije bilo Vuka? // An den Anfängen der serbischen Philologie – На почецима српске филологије / G. Ilić Marković, A. Kretschmer, M. Okuka (Hg.). Philologica Slavica Vindobonensia 1. Frankfurt / Main et al.: Peter Lang, 2012b. Pp. 281–285.
  53. Kretschmer A. Православная Славия на пороге Нового времени: смена культурной парадигмы // Romanoslavica. 2020. № LVI/1. С. 27–40.
  54. Kretschmer A. О проучавању предстандардне српске писмености (методолошка запажања) // Славистика. 2021. № XXV/1. С. 106–118.
  55. Kuna H. Književne koine u relaciji prema predstandardnim idiomima i standardnom jeziku // Književni jezik. 1976. № 5/1–2. Р. 9–20.
  56. Kuna H. Udio Dositejevih prosvetiteljskih ideja u oblikovanju njegovog litеrarnog jezika // B. Paternu, B. Pogorelec, J. Koruza (ur.). Obdobje razsvetljenstva v slovenskem jeziku, kniževnosti in kulturi. Ljubljana: Filozofska fakulteta, 1979. Р. 359–370.
  57. Unbegaun B.O. Les débuts de la langue littéraire chez les Serbes. Paris: Champion, 1935. 83 p.

Дополнительные файлы

Доп. файлы
Действие
1. JATS XML
Скачать

© Российская академия наук, 2023